Trudnoća kod transplantiranih

1958. je sprovedena prva trudnoća kod transplantiranih, u pitanju je bila transplantacija bubrega. Do danas je stotine žena rodilo zdravu decu sa transplantiranim organom. Većini žena je životna želja da imaju svoje dete, kod transplantiranih žena je to još izraženije jer dok su na dijalizi ova mogućnost se graniči sa nemogućom. Prvi korak nakon transplantacije i oporavka žene počinju da planiraju trudnoću. Ova odluka nije tako jednostavna jer je kod transplantiranih žena trudnoća tri puta rizičnija nego kod ostale populacije. Na žalost samo 20% njih doživi satisfakciju da postane majka.

Žene koje nakon transplantacije imaju dobru funkciju transplantiranog bubrega mogu ostati u drugom stanju bez ugrožavanja njihovog zdravlja i transplantiranog bubrega. Prema ispitivanjima „Journal of the American Society Nephrology JASN“ žene koje su transplantirane rodile dete nemaju nikakve promene što se tiče trajanja transplantiranog bubrega u odnosu na one koje nisu.

Na žalost i dalje je malo onih koje se usudjuju na ovaj korak. Tačnije 80% manje žena koje su transplantirane se odlučuju na ovaj korak u odnosu na ostalu populaciju a medju njima kod onih koje imaju dobru funkciju transplantiranog bubrega uspešnost  je 83%.

Bez obzira na ove podatke i ako je trudnoća kod transplantiranih u glavnom uspešna trudnoće se vode kao visokorizične.

Postoji mnogo pitanja koje buduće majke postavljaju a na žalost nemaju sa kim da razmenjuju iskustva i retko gde mogu naći informacije i odgovore na svoja pitanja. Neka od njih su:

Da li je moguće za mene da ostanem u drugom stanju nakon transplantacije?

Da li je trudnoća bezbedna za mene?

Koliko vremena treba da prodje od kad je uradjena transplantacija do trudnoće?

Da li terapija koju  pijem mora da se prilagodi kao i jačina lekova?

Da li će moje dete imati neki poseban problem jer mu je majka imala transplantaciju bubrega?

Da li smem da dojim?

Da li je preporučljivo više od jedne trudnoće?

Da li su neki transplantirani u većem riziku od drugih?

Ovo su samo neka od  njih koja zbunjuju mlade majke.

Svaka trudnoća kod transplantiranih predstavlja 30 puta veći rizik nego kod zdravih žena. Zato je neophodna dobra kontrola i planiranje. Potrebno je nekoliko stvari da se uklope pre planiranja trudnoće a to su: trenutno zdravstveno stanje,  stanje transplantiranog organa i terapija. Kako bi se dobili maksimalni uslovi neophodno je dobro planiranje pre, u toku i posle trudnoće.

Pre transplantacije kod žena se pojavljuje ne zainteresovanost za seksualne odnose što se tumači prirodom bolesti, medjutim nakon transplantacije se javlja pojačana seksualna aktivnost. Savetuje se nakon transplantacije korišćenje sredstava za kontracepciju kako bi se uspešno prebrodio rizičan period koji (zavisno od osobe)varira od godinu do dve i stabilizovao transplantirani organ.

Da bi se svaka trudnoća uspešno sprovela neophodno je:

Za uspešno planiranje

Savetovati kontracepciju prvih godinu ili dve nakon transplantacije (zavisi od ososbe) kako bi organizam bio stabilan i deze lekova manje (prvih 6 meseci od transplantacije su velike doze lekova kako bi se sprečilo odbacivanje). Kontracepcija u vidu pilula (oralna ) se ne preporučuje jer pojačava depresiju, veća je opasnost od ugrušaka krvi, visokog krvnog pritiska, koronarna arterijska oboljenja. Oralna kontracepcija takodje povećava dejstvo nekih imunosupresiva. Kondomi su najpreporučljiviji metod jer pored sprečavanja ne željene trudnoće sprečavaju i polno prenosive bolesti kojima su zbog imunosupresivne terapije transplantirani još podložniji.

Sačekati stabilno stanje majke kako bi se planirala trudnoća (kako transplantiranog organa tako i celokupnog organizma)

Uraditi genetiku (preporučljivo je)kako bi se utvrdilo da li je bolest majke koja je dovela do propadanja organa nasledna i upozoriti roditelje na tu mogućnost ako jeste

Stabilizovati krvni pritisak i šećer

Korigovati imunosupresivnu terapiju

Prenatalno

1. Rano otkrivanje trudnoće i starost trudnoće

2. Kliničko i laboratorijsko praćenje transplantiranog organa i doza imunosupresiva:

Svake 4 nedelje do 32 nedelje

Svake 2 nedelje do 36

Onda jednom nedeljno

Zbog povećanja težine neophodno je i korigovati nivo leka

3. mesečna kontrola urina i urinokulture(40% žena koje su pod imunosupresivnom terapijom dobiju urinarne infekcije u toku trudnoće)

4.praćenje razvoja fetusa do 32 nedelje sa svim pratećim testovima

5. praćenje tenzije i nefropatije

6.  testiranje na dijabetes

Porodjaj

Kod transplantiranih osoba neophodno je raditi Carski rez zbog transplantiranog organa. Mora se voditi računa da se ne povredi ureter ili bibreg.

Postporodjajni tok

Kontrola nivoa leka imunosupresiva najmanje mesec dana i prilagodjavanje po potrebi

Praćenje da ne dodje do odbacivanja.

Konsultacije za ponovno uvodjenje kontracepcije.

Pored svega treba voditi računa i o anemiji koja se često javlja kod bubrežnih bolesnika a u trudnoći je opasnost veća.

Moguće komplikacije:

Visok krvni pritisak

Dijabetes

Anemija

Proteini u urinu (protenurija)

Urinarne infekcije