Transplantacija, ili presađivanje organa, je u celom svetu i kod nas prihvaćen i uspešan način lečenja bolesnika, kod kojih je iz nekog razloga, došlo do nepovratnog otkazivanja funkcije, za život neophodnog organa.
Ovakav metod lečenja započet je još otprilike pre jednog veka kada je jedna od prvih transplantacija rožnjače oka urađena u Češkoj 1905 god. Daljim razvojem medicine zabeležena je i prva transplantacija bubrega 1954 god. i prva transplantacija srca 1967 god. U današnje vreme ovakav način lečenja je postao veoma čest i rasprostranjen u mnogim zemljama sveta.
Kadaverična transplantacija je hirurški zahvat uzimanja organa od moždano umrle osobe i presađivanje u telo primaoca čime mu se spašava život!
Moždana smrt je stanje nepovratnog gubitka svih moždanih funkcija, dok drugi organi mogu ostati u funkciji, ali samo uz podršku savremenih medicinskih aparata.
Do moždane smrti najčešće dovodi krvarenje u mozgu, šlog, infekcija ili teške fizičke povrede glave i mozga.
Ne. Kod stanja moždane smrti oporavak je nemoguć. Moždanu smrt treba razlikovati od kome!
Koma je besvesno stanje u kome pacijent ima šansu za oporavak, dok kod moždane smrti mozak nepovratno gubi svoju funkciju tj. pacijent je mrtav.
U ovakvom stanju drugi organi pacijenta se održavaju u funkciji uz podršku savremenih respiratornih aparata. Zadatak ovih aparata je da dopremaju kiseonik u pluća moždano mrtvog pacijenta, srce nastavlja da pumpa krv i samim tim snabdeva sve druge organe bez čega bi njihova funkcija bila nemoguća.
Doniranje organa je znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.
Svako može da bude donor organa i tkiva, starosna granica ne postoji! Postoji slučaj gde je novorođenče od samo nekoliko dana dobilo organ i zahvaljujući tome dobilo šansu za život, kao i slučaj gde je veoma stara osoba donirala svoje organe.
Isto tako, moguće prisutne bolesti ne predstavljaju prepreku da doniramo organe, jer će lekari testovima u trenutku smrti odrediti koji se organi i tkiva mogu donirati.
Zato je jako važno da ovakvu plemenitu odluku donesemo za života i prenesemo je svojim bližnjima!
Prvenstveno je jako važno da izgradimo svest o važnosti transplantacije i plemenitosti donorstva unutar svoje porodice i životne zajednice.
Jako je važno da porodica zna našu odluku da želimo da budemo donori organa i tkiva jer je ona prva koja potvrđuje našu odluku lekarima u trenutku moždane smrti!
Donorska kartica predstavlja pristanak osobe da u slučaju moždane smrti želi biti donor organa. Donorska kartica se dobija na vrlo jednostavan način potpisivanjem kod svog izabranog lekara.
Pored posedovanja donorske kartice veoma je važno da su članovi porodice upoznati sa odlukom o doniranju, jer upravo oni daju poslednju odluku o donorstvu organa u slučaju moždane smrti.
Transplantacija koristi bolesnicima sa teškim oboljenjima vitalnih organa kojima izgledi za život nisu veći od nekoliko nedelja ili meseci, kao i bolesnicima kojima je potrebno nadomestiti neko tkivo.
Ima mnogo onih koji očekuju našu velikodušnost i plemenitost, a svako od nas može se naći u takvom položaju. Istraživanja su pokazala da je mnogo veća šansa da budemo primaoci organa nego donori!
Organi i tkiva moraju da se izvade ubrzo pošto je donor proglašen moždano mrtav. Zahvaljuljući naprednoj tehnologiji i poboljšanju tehnike očuvanja organa van tela, oni mogu izdržati u posebnim uslovima prosečno:
- Srce/pluća: manje od 6 časova,
- Pankreas: 12 časova ili manje,
- Jetra: manje od 24 časova,
- Bubrezi: 30 časova ili manje,
- Rožnjače: nekoliko dana,
- Srčani zalisci, koža, kosti, vene: nekoliko meseci.
Sve tradicionalne verske zajednice u Srbiji podržavaju dobrovoljno doniranje organa i tkiva, smatrajući to činom plemenitosti i ličnog izbora! Mi Vas podržavamo da o doniranju organa i tkiva pričate sa starešinom Vaše crkve.
Нема коментара:
Постави коментар