Bubrezi su parni organi koji se nalaze duboko u abdomenu čoveka. Njihova uloga je da odstrane otrove i suvišnu vodu iz naše krvi i pošalju ih u bešiku u obliku urina. Svaki bubreg ima million i po finih jedinki (nefrona) čiji rad služi da nam pritisak bude odgovarajući, sastojci u krvi u ravnoteži, krvna slika dobra, a kosti jake. Svakog dana bubrezi filtriraju i očiste 200 litara krvi.
 |  | |
| Položaj bubrega u telu | Presek bubrega |
Kada bubrezi otkažu dolazi do nagomilavanja otpadnih materija i vode u krvi tj. do trovanja krvi sa svim propratnim efektima koje ovo stanje prati - slabost, gušenje, mučnina i povraćanje, gubitak svesti, koma i na kraju smrt. Rizik od oboljevanja bubrega se povećava sa godinama.
Odrasli imaju 20 puta veće šanse da im bubrezi obole nego deca. Nažalost i deca najmlađeg uzrasta mogu bolovati od bubrežne slabosti.
Mnogi su uzroci renalnog (bubrežnog) propadanja kod dece. Bubrežna slabost (insuficijencija) može biti akutna ili hronična.
Akutna stanja su trovanje, upale i povrede. Ova stanja se mogu uspešno izlečiti ako se na vreme otkrije uzrok, ali ima slučajeva da bubrežna funkcija više nikada ne bude kao pre. Neka od ovih stanja su hemolitički uremijski sindrom i nefrotski sindrom.
Nažalost uslovi koji su doveli do hronične bolesti bubrega kod dece imaju tendenciju da se vremenom pogoršavaju. U većini slučajeva bolest se razvija polako, neopaženo oštećujući bubrežnu funkciju.To je zato što ovu bolest ne prate ni tegobe ni bol u fazama kada se može reagovati i usporiti napredovanje bolesti. Deca se ne žale ni na šta, živa su i vesela. Tek kada se pojave manifestacije u vidu otoka kapaka, potkolenica ili zadihanost pri najmanjem naporu, bled lik ili žuto prebojena koža, tada je bolest već uznapredovala.
U hronična oboljenja bubrega spadaju: uređeni poremećaji, blokiran protok urina i refluks, nasledne bolesti, glomerularne bolesti, sistemske bolesti.
Urođeni poremećaji su oni kada se bebe rađaju sa jednim bubregom ili sa oba, ali koja nisu normalno formirana (hronični nefritis,cistični bubrezi).
Blokiran protok urina i refluks (kada se urin vraća u bubreg) nastaju između bubrega I bešike . Kada je refluks blaži onda se bubrežna funkcija može duže sačuvati primenom medikamenata i nekih hirurških zahvata.
Nasledne bolesti su na pr. Policistični bubrezi koji oštećuju bubrežno tkivo.
Glomeluralne bolesti su one kod kojih iz nekog razloga dolazi do otkazivanja rada pojedinih glomerula (tubula u bubregu koje filtriraju krv).
Sistemske bolesti kao što su dijabetes ili lupus. Dijabetes kao posledicu visokog nivia šećera u krvi posle izvesnog vremena oštećuje glomerule idovodi do trajnog propadanja bubrega. Kod lupusa imuni sistem je preterano aktivan i napada sopstvena tkiva, u pojedinim slučajevima ove bolesti, to je bubrežno tkivo.Dijabetes je vodeći uzrok propadanja bubrežne funkcije kod odraslih, dok kod dece to nije uzrok, jer su potrebne godine dijabetesa da se bubrežna bolest razvije.Međutim sve je više dece sa dijabetesom. tipa 2 koji se povezuje sa odraslima, pa se ova deca u budućnosti vide kao potencijalni bubrežni bolesnici.
Odrasli imaju 20 puta veće šanse da im bubrezi obole nego deca. Nažalost i deca najmlađeg uzrasta mogu bolovati od bubrežne slabosti.
Mnogi su uzroci renalnog (bubrežnog) propadanja kod dece. Bubrežna slabost (insuficijencija) može biti akutna ili hronična.
Akutna stanja su trovanje, upale i povrede. Ova stanja se mogu uspešno izlečiti ako se na vreme otkrije uzrok, ali ima slučajeva da bubrežna funkcija više nikada ne bude kao pre. Neka od ovih stanja su hemolitički uremijski sindrom i nefrotski sindrom.
Nažalost uslovi koji su doveli do hronične bolesti bubrega kod dece imaju tendenciju da se vremenom pogoršavaju. U većini slučajeva bolest se razvija polako, neopaženo oštećujući bubrežnu funkciju.To je zato što ovu bolest ne prate ni tegobe ni bol u fazama kada se može reagovati i usporiti napredovanje bolesti. Deca se ne žale ni na šta, živa su i vesela. Tek kada se pojave manifestacije u vidu otoka kapaka, potkolenica ili zadihanost pri najmanjem naporu, bled lik ili žuto prebojena koža, tada je bolest već uznapredovala.
U hronična oboljenja bubrega spadaju: uređeni poremećaji, blokiran protok urina i refluks, nasledne bolesti, glomerularne bolesti, sistemske bolesti.
Urođeni poremećaji su oni kada se bebe rađaju sa jednim bubregom ili sa oba, ali koja nisu normalno formirana (hronični nefritis,cistični bubrezi).
Blokiran protok urina i refluks (kada se urin vraća u bubreg) nastaju između bubrega I bešike . Kada je refluks blaži onda se bubrežna funkcija može duže sačuvati primenom medikamenata i nekih hirurških zahvata.
Nasledne bolesti su na pr. Policistični bubrezi koji oštećuju bubrežno tkivo.
Glomeluralne bolesti su one kod kojih iz nekog razloga dolazi do otkazivanja rada pojedinih glomerula (tubula u bubregu koje filtriraju krv).
Sistemske bolesti kao što su dijabetes ili lupus. Dijabetes kao posledicu visokog nivia šećera u krvi posle izvesnog vremena oštećuje glomerule idovodi do trajnog propadanja bubrega. Kod lupusa imuni sistem je preterano aktivan i napada sopstvena tkiva, u pojedinim slučajevima ove bolesti, to je bubrežno tkivo.Dijabetes je vodeći uzrok propadanja bubrežne funkcije kod odraslih, dok kod dece to nije uzrok, jer su potrebne godine dijabetesa da se bubrežna bolest razvije.Međutim sve je više dece sa dijabetesom. tipa 2 koji se povezuje sa odraslima, pa se ova deca u budućnosti vide kao potencijalni bubrežni bolesnici.
Najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti kod dece najmlađeg uzrasta su urođene i nasledne bolesti. Kod dece školskog uzrasta dominiraju nasledne i glomerulske bolesti kao uzrok, dok su kod tinejdžera glomerulske najzastupljenije.
Нема коментара:
Постави коментар