11 korisnih saveta

Saveti o ishrani bolesnicima koji imaju šećernu bolest i oštećenu funkciju bubrega

1. Ako bolujete od šećerne bolesti i imate oštećenje bubrega treba da znate da je dijeta veoma važna, često presudna za dalji tok vaše bolesti.

2. Prvi cilj u dijetalnoj ishrani jeste da postignete i održite idealnu telesnu težinu. Ona se najlakše izračunava ako od vaše visine u centimetrima oduzmete broj 100. Regulacijom telesne težine postići ćete bolju kontrolu gilkemije, krvnog pritiska i masnoća u krvi. Ako vaša težina odgovara idealnoj to je znak da pravilo unosite energetske materije.

3. Osnovne hranljive materije su ugljeni hidrati, masti i belančevine.
Ugljeni hidrati su glavni izvori energije u ishrani. Sa njima treba da unesete 50-60% potrebne energije. Ima ih u svim namirnicama biljnog porekla. Osobe sa šećernom bolesti ne treba da unose koncentrovane šećere, a unos ostalih ugljenih hidrata treba ravnomerno da raspodele u toku celog dana, kako bi izbegle veća kolebanja vrednosti glikemije (šećera u krvi). Ako je unos ugljenih hidrata praćen dovoljnim unosom dijetnih vlakana, postiže se bolja kontrola glikemije. Dijetna vlakna se nalaze u voću, povrću i žitaricama. Dnevno treba uneti 20-25 g dijetnih vlakana.
Masti su takođe izvor energije. Ako imate normalne vrednosti masnoća u krvi, postići ćete bolju kontrolu glikemije, krvnog pritiska, sporije napredovanje bubrežne bolesti i procesa ateroskleroze. Mastima treba da obezbedite oko jednu trećinu potrebne energije. Treba koristiti masti biljnog porekla, a masti životinjskog porekla smanjiti ispod trećine ukupno unetih masnoća. Unos holesterola treba ograničiti na 200-300 mg dnevno. Ovo možete postići ako izbegavate mast, puter, margarin, žumanca, masne sireve, slaninu, crvena mesa, pavlaku, a unosite belo meso, nemasne sireve, belance jajeta, biljna ulja, morsku ribu (1-2 puta nedeljno).

4. Belančevine su gradivne materije za organizam. Belančevine iz hrane ne utiču na glikemiju, ali ako imate oštećenje bubrega, njihov unos treba da ograničite. Ako je funkcija vaših bubrega očuvana, preporučuje se unos od 0,8 g belančevina po kg telesne težine dnevno. Ako imate smanjenu bubrežnu funkciju, tada treba da ograničite unos belančevina na 0,6 g po kg težine dnevno. Tako na pr. ako imate 70 kg, dozvoljen je dnevni unos od 42 g belančevina (70 x 0.6 = 42). Ovakvim ograničenjem belančevina postiže se bolja regulacija glikemije, smanjenje belančevina u mokraći, sporije napredovanje bubrežne bolesti. Treba unositi pretežno belančevine životinjskog porekla (meso, jaja, mlečne proizvode). I u hrani biljnog porekla ima belančevina, naročito u žitaricama, pasulju i krompiru, ali su one manje korisne, a pored toga ove namirnice sadrže dosta kalijuma i ugljenih hidrata.

5. Unos tečnosti je najčešće bez ograničenja. Ali ako imate otoke, treba da ograničite unos tečnosti. Ako želite da se oslobodite otoka, tada treba da unesete manje tečnosti od količine koju ste izmokrili prethodnog dana.
6. Kako kuhinjska so (natrijum) zadržava vodu u organizmu, to se svim bolesnicima od šećerne bolesti savetuje umereno ograničenje soli. Ako imate povišen krvni pritisak ili otoke tadranu ne treba dosoljavati, nekad je potrebno da se jede i neslan hleb, a zabranjeni su suhomesnati proizvodi, slani sirevi, zimnica i konzerve svih vrsta.

7. Neki bolesnici imaju sklonost ka povećanju kalijuma u krvi. Ovome naročito doprinosi loše regulisana glikemija. Tada veći unos kalijuma sa hranom može da izazove opasne smetnje u radu srca. Kalijuma ima dosta u većini namirnica, posebno biljnog porekla. Zbog visokog sadržaja kalijuma, ovim bolesnicima se zabranjuje unos sušenog i koštunjavog voća, dok je unos ostalog voća i povrća, kao i njihovih prerađevina ograničen. Postoji i lek koji reguliše vrednost kalijuma.

8. Da biste sprečili oštećenje kostiju treba da vodite računa o unosu fosfora i kalcijuma.
Ukoliko imate povećanu vrednost fosfora u krvi, mleko i jogurt ograničite na jednu šolju, a sir na 50 g dnevno. Soja se ne preporučuje, a pasulj je dozvoljen povremeno do 100 g. Takođe, treba da izbegavate industrijske proizvode kojima se dodaju fosfati. I pored dijete, fosfor u krvi se često ne može zadovoljavajuće kontrolisati bez lekova.
Kako namirnice koje sadrže dosta fosfora sadrže i kalcijum, to ako se pridržavate svih navedenih saveta obično nećete moći da unesete potrebnu količinu kalcijuma. Zbog toga je neophodno da kalcijum unosite u obliku gotovih preparata.

9. Alkoholna pića su dozvoljena u umerenim količinama – jedna čaša dnevno. Dozvoljeno je i umereno konzumiranje kafe.

10. Začine možete da koristite da popravite ukus jela. Gotove mešavine začina nisu preporučljive jer sadrže dosta kuhinjske soli, ali je zato dozvoljen slobodan izbor začinskog bilja u manjim količinama.

11. Uz ovakvu dijetu potrebno je da uzimate i neke vitamine i minerale. Najčešće su to vitamini B grupe i preparati gvožđa.