1. Koliko po statistikama ima hroničnih bubrežnih bolesnika u Srbiji?
U Srbiji se još uvek ne vode se podaci o svim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije, već samo o pacijentima koji se leče dijalizama ili transplantacijom. tj koji se nalaze u tzv. terminalnom stadijumu bubrežne insuficijencije.
Takvih bolesnika trenutno u Srbiji ima oko 4500, a svake godine se taj broj povećava za 400.
Međutim, kako su hronične bubrežne bolesti, pogotovu u odmaklom stadijumu, jedan od glavnih uzroka morbiditeta i mortaliteta, javila se potreba za njihovim ranijim prepoznavanjem i ranijim lečenjem. Naime, bolesnici sa ovim bolestima imaju znatno veći rizik i od kardiovakularnih bolesti, tj. od kardiovaskularne smrti, nego što je to slučaj sa opštom populacijom.
Zbog toga, a prema najnovijim preporukama evropskog i američkog udruženja nefrologa, hronične bubrežne bolesti se dele u pet stadijuma oštećenja strukture i/ili funkcije bubrega. U prvoj, ranoj fazi (prvom stadijumu), postoji povećana količina belančevina u urinu i taj nalaz se održava preko 3 meseca (često je ova pojava belančevina praćena i tzv. asimptomatskim nenormalnostima urina - ponavlljanim nalazima eritrocita i/ili leukocita u urinu), ali je globalna funkcija bubrega (tzv. filtraciona sposobnost) još uvek preko 90% normalne. U drugom stadijumu, funkcija bubrega je već smanjena od 90 do 60% normalne, u trećem do 30%, četvrtom do 85% i u petom (kada se mora otpočeti i lečenje dijalizom ili uraditi transplantacija bubrega), funkcija bubrega je manja od 15%.
U SAD, gde postoje precizni podaci o svim pomenutim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije, ova bolest pogađa čak 11% odrasle populacije (19,2 miliona ljudi!): od toga, njih 5,9 miliona ima tzv. prvi stadijum bolesti, još oko 5,3 miliona ima drugi, 7,6 miliona treći, četvrti stadijum ima 400000, a peti 300 000 ljudi (podaci iz 2002.godine).
2. Koji su najčešći zdravstveni problemi s bubrezima?
Bolest bubrega može dugo vremena proticati bez ikakvih tegoba. Na ovu bolest treba pomisliti kod bolesnika sa povišenim pritiskom, ili, sa jutarnjim otocima lica ili čitavog tela, sa pojavom mokrenja u toku noći, sa grčevima u listovima noću, u nekim slučajevima anemije, a u završnim stadijumima bolesti, kod bolesnika se javljaju jaka malaksalost, mučnina, povraćanje, mogući su i upala srčane kese, otežan hod zbog polineuropatije, poremećaji koncentracije, krvarenje iz nosa, svrab, na kraju i smanjenje mokrenja, a najteže komplikacije su pojava EPI napada, koma i smrt.
3. Šta uzrokuje ove bolesti, odnosno koji su faktori rizika?
Različiti uzroci mogu dovesti do bolesti bubrega. Ponekad su u pitanju imunološki posredovana oboljenja, koja pogađaju bilo čitav organizam, bilo samo bubrege. Različite infekcije takođe mogu dovesti do hroničnog oštećenja bubrega. Zatim, bubrege može oštetiti i dugotrajan efekat loše regulisanog povišenog krvnog pritiska. Jedna od najznačajnijih kasnih posledica šećerne bolesti, takođe je i oštećenje bubrega. Takođe, naročito kod starijih muškaraca, postoji opasnost od tzv. opstruktivne nefropatije, gde usled problema sa prostatom može doći i do postepenog zastoja u oticanju urina i posledičnog slabijeg rada bubrega. Najzad, mnogi lekovi mogu nepovoljno uticati na bubrege, naročito ako već postoji, iz drugih razloga, oštećenje njihove funkcije ili se radi o starijim osobama ili osobama koji su već iscrpljeni i dehidrirani. U ove lekove spadaju neki antibiotici, kao što su gentamicin ili amikacin, mnogi lekovi koji se daju protiv bolova ili povišene temperature, kao što su ibuprofen (Brufen), diklofen i slični, ili u pojedinim slučajevima, neki antihipertenzivi, kao što su recimo enalapril ili kaptopril.
Iz ovoga se vidi i koji su faktori rizika za ove bolesti- šećerna bolest, gojaznost, hipertenzija, stanja dehidratacije, tzv. nefrotoksični lekovi.
4. U kojoj su meri ove bolesti nasledne, a u kojoj su posledica načina života ili posledica nekih drugih bolesti?
Postoji grupa naslednih bolesti koje su povezane sa bolestima bubrega- najčešće se radi o policističnoj bolesti bubrega, koja se nasleđuje autozomno dominantno (ako jedan roditelj ima ovu bolest, njegova deca imaju 50% šansi da je naslede), a koja pogađa 1 u 1000 ljudi, tj. oko 7 miliona u čitavom svetu. U 50% slučajeva, ova bolest dovodi do terminalne bubrežne slabosti, odnosno do potrebe da se lečenje nastavi dijalizom ili transplantacijom. Ima još nekoliko naslednih oblika glomerulonefritisa. Sa druge strane, preterana telesna težina, može bilo direktno da ošteti bubrege ili da dovede do šećerne bolesti i kasnije do oštećenja bubrega. Hipertenzija, ako se ne leči kako treba, takođe može da dovede do ovih bolesti. Takođe, neke bolesti koje pogađaju više tkiva i organa (tzv. sistemske bolesti), mogu biti praćene ili vremenom dovesti i do oštećenja bubrega. Dugotrajne hronične zapaljenjske bolesti bilo gde u organizmu, takođe mogu da oštete bubrege, kao i neke hronične infekcije, recimo tuberkuloza.
5. Koji simptomi upućuju na ove bolesti?
Kao što je već rečeno, često su ova oboljenja pritajena. Ako se jave simptomi, oni su često nespecifični, a na ove bolesti treba pomisliti ako se pojave testastii otoci potkolenica i/ili lica, ako se javi potreba da se noću ustaje i mokri, ili ako se jave pojačana žeđ ili grčevi u listovima noću, u miru ili mučnina, povraćanje, gušenje, malaksalost.
Upravo zbog ove pritajene prirode bolesti, u savremenoj medicini su uvedeni gore navedeni stadijumi bolesti, tj. laboratorijski parametri koji mogu ukazivati na hronično oboljenje bubrega. Neophodno je da lekari opšte medicine znaju da prepoznaju ove rane laboratorijske nenormalnosti i da takvog pacijenta na vreme upute nefrologu.
Problem kod nas je upravo u tom, veoma kasnom javljanju nefrologu, tj. obično u 4. ili 5. stadijum bolesti, kada se već neko efikasnije lečenje bolesti i oporavak bubrega ne može očekivati.
6. Koje preglede treba da obave osobe koje kod sebe prepoznaju navedene simptome?
Osnovno je da provere ureju, kreatinin, krvnu sliku, običan pregled urina, da izmere krvni pritisak. Poželjno bi bilo da urade i analize kalijuma, kalcijuma, fosfora u krvi, kao i ultrazvučni pregled bubrega.
7. U kojoj meri hronični bubrežni bolesnici treba da promene stil života, da li treba da promene režim ishrane i slično?
Svakako da ovakvi bolesnici ne smeju da se izlažu fizičkim naporima. Ako je reč o gojaznima, treba da regulišu ishranu. U ishrani takođe treba smanjiti unos soli, izbegavati hranu sa konzervansima. Kada je reč o ovakvim bolesnicima koji nisu još uvek na lečenju dijalizom, oni treba da jedu manje mesa (otprilike oko 60% svog ranijeg dnevnog unosa), a kad god mogu, da to meso zamene sojom. U nekim slučajevima, mora se ograničiti i unos sokova, voća i povrća (kod onih bolesnika koji imaju povišen kalijum u krvi, a u okviru hronične bolesti bubrega).
Kada otpočno lečenje dijalizom, međutim, ovi bolesnici treba da povećaju unos proteina i poprave stanje pothranjenosti u koju su zbog prethodne dijete ili prirode same bubrežne bolesti došli.
8. Kakve su mogućnosti savremene terapije bubrežnih bolesti?
Kao i u mnogim drugim oblastima medicine, tj. borbe za čovekovo zdravlje, najvažnije su mere prevencije, odnosno ranog otkrivanja ovih bolesti, kada su i mogućnosti uspešnog lečenja veće. Dakle, u svim stanjima gde je opšta bubrežna funkcija još uvek očuvana, a postoje znaci hroničnog oštećenja bubrega, moguća je uspešna terapija. Kasnije, kada već dođe do pojave povišene vrednosti kreatinina u krvi (a to znači, kada je već preko 50% osnovnih bubrežnih funkcijskih jedinica oštećeno), ovo lečenje je mnogo teže i često se svodi samo na pokušaje zaustavljanja ili maksimalnog usporavanja daljeg napretka bolesti. Ipak, ukoliko dođe do terminalne bubrežne slabosti, lečenje se uspečno nastavlja dijalizom ili transplantacijom bubrega, što je tekovina razvoja medicine u poslednjih 40-50 godina.
9. Što se tiče mera prevencije, na šta treba staviti akcenat da bi se sačuvalo zdravlje bubrega ?
Dakle, borba protiv nezdrave ishrane, gojaznosti, pušenja, hipertenzije, dobra regulacija šećerne bolesti ako se ona već javila, kao i redovni sistematski pregledi sa obaveznim merenjem krvnog pritiska, proveravanjem
ureje, kreatinina i pregledom urina bar jednom godišnje učinili bi da se poveća rano otkrivanje bubrežnih bolesti.
Нема коментара:
Постави коментар