Depresija kod transplantiranih

Kako raspoznati depresiju od lošeg raspoloženja? Biti depresivan znači osećati najmanje 5 simptoma depresije dve nedelje i više. Loše raspoloženje traje samo nekoliko dana. Čovek u depresiji oseća veliku napetost i ona utiče na njegov život, može uticati na san, apetit, čak i na to kako se ceo organizam oseća.

Zašto dolazi do depresije?

Depresija je medicinsko stanje kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes. Do depresije dolazi zbog hemijskog disbalansa u mozgu. Naš mozak se oslanja na dva hormona serotonina i norepinefrina za regulisanje raspoloženja. Kada se kod nekog pojavi nedostatak ovog hormona dolazi do depresije. Uzročnik ovoga može biti neki težak događaj kao što je transplantacija ili teška hronična bolest. Teško je suočiti se sa tim da imate depresiju i niko se ne oseća prijatno da priča o tome.

Ljudi se ne ustručavaju da pričaju sa lekarom o svom povišenom krvnom pritisku i traže da se leči zašto je sa depresijom drugačije?

Simptomi depresije:

1.       Osećate se depresivno veći deo dana ili ceo dan

2.       Ne uživate više u stvarima u kojima ste uživali

3.       Promena težine (gubitak ili naglo gojenje)

4.       Problemi sa spavanje (previše ili premalo sna)

5.       Osećaj uznemirenosti

6.       Nedostatk energije i lako zamaranje

7.       Osećaj bezvrednosti ili krivice

8.       Problemi sa koncentracijom

9.       Česte pomisli na samoubistvo

Potrebno je imati najmanje pet simptoma najmanje dve nedelje kako bi doktor mogao da dijagnostikuje depresiju.

Depresija nakon transplantacije

Na žalost depresija nakon transplantacije je prilično uobičajena. Ljudi koji su joj bili podležni pre transplantacije su podležniji nakon transplantacije zbog same procedure. U nekim slučajevima transplantacija je okidač za ovakvo stanje. Tome doprinosi i težak život neposredno nakon transplantacije kao i nus pojava nekih od lekova (kao što je pronizon). Lekovi kao što je ovaj mogu transplantiranim pacijetima spasiti život ali to nije lak proces.

Neki pacijenti teško podnose prestanak rada nekog od svojih organa i njihova tuga često prelazi u depresiju, dok drugi postaju depresivni kad prime organ jer im se život potpuno menja i teško prihvataju zavisnost od medicinskog osoblja. Postoje i oni kojima je teško da prihvate zavisnost od svojih porodica i prijatelja. Oni mogu videti kako njihova bolest utiče na živote bližnjih obzirom da zavise od njih emocionalno i finansijski.

Neki ljudi kažu da stalno osećaju pritisak da treba da budu konstantno srećni. Obzirom da ne postoji dovoljno organa imaju osećaj da trebaju da budu stalno zahvalni što su oni dobili njihove. Primaoci jesu imali sreće što su dobili svoje organe ali to ne znači da nikada više ne treba da budu nesrećni.

Transplantirati se ne znači potpuno ozdraviti, što često može da donese zabunu kod rodbine i kolega koje su neupućene oni očekuju da ste nakon transplantacije kao novi i da su svi vaši zdravstveni problemi rešeni. Trebaće vreme da se ljudi naviknu da se transplantirana osoba susreće sa novim izazovima.

Neki od primaoca organa osećaju krivicu što su primili organ od druge osobe, ako je bubreg onda to obično potiče od drage osobe i nikada ne mogu da se zahvale dovoljno. Nekima je teško da se suoče sa činjenicom da je neko umro i da su oni dobili organ tj da su imali korist od nečije smrti.

Sva ova osećanja sa kojima se transplantirani susreću povrh svega su potpuno normalna.

Zdravi ljudi i ljudi na dijalizi su dali podjednake kreiterijume sreće.

Biti bolestan jeste teško ali se možemo prilagoditi tome i biti srećni

Fizički uticaji na depresiju

Naše fizičko stanje kao što je trudnoća i menopauza mogu uticati na depresiju. Mnogo ljudi je čulo za postporođajnu depresiju, oblik depresije koji se javlja kod žena koje su se tek porodilje. Postoji mnogo faktora u trudnoći koji mogu uticati na pojavu depresije. Transplantirane pacijentkinje koje su u drugom stanju ili su se skoro porodile mogu uzeti ovo u obzir. Pored toga što su transplantirane trudne žene ili one koje su se skoro porodile imaju intenzivne promene u hormonima, težini i stres od toga što su odgovorne za još jedno ljudsko biće. Bebama je neophodno često hranjenje što remeti san roditelja. Pored svega ovoga nije ni čudo što su nove majke često podložne depresiji.

Menopauza je takođe period u kome su transplantirani podložniji depresiji. Divljanje hormona i promena u fizičkom izgledu takođe dovodi do depresije.

Istraživanja pokazuju da su iz istih razloga depresiji podležna i deca u pubertetu. Doba puberteta je takođe kada se život menja i od tinejdžera prelaze u odrasle samim tim im se nameću i veće obaveze kao i važne odluke o izboru škole i karijere.

Suočavanje sa depresijom

Tretiranje depresije je pitanje života i smrti. Postoje mnoge zablude o depresiji a jedna od najvećih je da se možete samo trgnuti iz nje.

Takvo rešenje za depresiju ne postoji. Depresija je medicinsko stanje kao dijabetes. Niko se ne može trgnuti iz dijabetesa i isti slučaj je i sa depresijom. Depresivnim ljudima je neophodna medicinska pomoć u vidu terapije ili medikamenata. Bez adekvatne terapije stanje će se verovatno pogoršati. Poražavajuće je mišljenje da je depresija nešto iz čega se možete samo trgnuti snagom volje i da ste slabi ako to ne uspete. Biti depresivan nije znak slabosti. Priznanje da imate problem i suočenje sa njim kao i preduzimanje svega da se reši je definitivno znak snage.

Teretiranje depresije može sačuvati i fizičko zdravlje transplantiranih. Istraživanja pokazuju da se depresivni ljudi ne pridržavaju propisanih terapija i rehabilitacije za hronične bolesti. Pored svega mogu izazvati srčane probleme.

Razlozi zbog kojih depresija utiče na fizičko zdravlje ljudi još nisu otkriveni. Depresija izaziva stres, koji oslobadjaju loše masnoće u krv, loše molekule koji dovode do začepljenja arterija. Mentalni stres takodje mođe dovesti do začepljenja protoka krvi.

Depresija može uticati i na porodicu transplantiranog. Bližnje pogadja takvo ponašanje i istraživanja pokazuju da kad se kod jednog od supružnika pojavi depresija jako često se prenosi i na drugog.

Tretiranje depresije

Depresija se tretira na dva načina terapijom i medikamentima. Ovi načini imaju svoje prednosti i mane i pacijent može da izabere kojim načinom bi da tretira depresiju a u nekom slučajevima je najbolja kombinacija.

Najčešća tip terapije se zove terpija kognitivnog ponašanja (Kognitivna psihologija je znanost koja je usmjerena na otkrivanje psihičkih procesa koji se nalaze u osnovi ponašanja).

Kao deo kognitivne terpije terapeut pomaže ljudima da koriguje negativne šablone osećanja za koje je moguće da izazivaju depresiju. Na primer ako se ljudi često osećaju bespomoćni ili nemaju volju za životom, onda terapeut radi sa njima na pokušavanju da se oslobode tih osećaja.

Drugi deo kognitivne terapije se bavi ponašanjem. Ovaj deo se fokusira na to kako se ljudi ponašaju u određenim situacijama, ako se to ponašanje odražava na pogoršanje depresivnog stanja. Terapeut može pomoći pacijetu ako da izbegne određene navike kao pto je spavanje veći deo dana, ili izbegavanja stvari u kojima su nekad uživali...

Postoje i drugi vidovi terapije. Kada je nekom neprijatno da priča sa nekim „oči u oči“ postoje i grupne terapije.

Pojedinačne terpije traju 45-50min i na njima pacijent priča o svojim osećanjima kao i os svemu što mu padne na pamet. Terpeut će u tom periodu postavljati pitanja kako bi bio siguran da razgovor vodi ka problemu depresije. Ako pacijent pohađa grupnu terpiju onda svi pričaju o svojim iskustvima i slušaju druge. Ponekad slušajući druge lakše prevaziđemo osećaj izolacije i usamljenosti koja može da bude uzrok hronične bolesti.

Ako verujete da ste depresivni prvo što treba da uradite jeste da popričate sa svojim doktorom. Doktor će vas uputiti na stručnjaka koji je specijalizovan da radi sa ljudima sa hroničnim bolestima. Takođe se trebate obratiti vašem transplantacionom timu jer oni imaju dosta iskustva sa ovakvim problemima.

Kao dodatak terpiji medikamenti mogu dosta doprineti da ublaže depresiju kod transplantiranih. Znamo da je poslednja stvar koju većina transplantiranih želi je da doda još jedan lek na svoju listu. Većina istraživanja pokazuje da medikamenti mogu pomoći ljudima da prebrode krizu bez nus pojava.

Kada dodje do depresije jedan od najboljih lekova najčešće je komunikacija. Ljudi koji se osećaju depresivno treba da razgovaraju o svojim osećanjima ako mogu. U koliko ne želite da zatražite pomoć od profesionalnog stručnjaka ili grupe, bar razgovarajte o tome sa svojom okolinom.