Najčešće bolesti bubrega

Kamen u bubregu

Kada se probije prag koncentracije natrijuma u tijelu, mehanizam pijenja se "otkoči" i čovjek popije tačno onoliku količinu vode koja ga vraća u normalno stanje. Jedna od najstarijih čovjekovih boljki jeste kamen u bubregu. On nastaje gomilanjem nataloženih kristala, uglavnom kalcijuma i oksalata. Može da raste i da spreči protok mokraće kroz bubrege. Muškarci oboljevaju tri puta češće  nego žene.

Obično je prvi simptom kamena u bubregu izuzetno jaka bol. Bol obično započinje naglo kada se kamen počne pomerati u urinarnom traktu, izazivajući iritaciju ili začepljenje. Čovjek osjeća oštar, grčevit bol u leđima i boku u području bubrega, ili donjeg dela trbuha. Ponekad se uz ovu bol pojavljuje mučnina i povraćanje. Kasnije se bol može širiti u prepone. Ako je kamen prevelik da bi lako prošao, bol se nastavlja kako mišići u uskoj mokraćnoj cevi nastoje istisnuti kamen prema dole u mokraćni mehur. Kako kamen raste ili se pomiče, može se pojaviti krv u mokraći. Dok se kamen spušta niz mokraćnu cev bliže mehuru, osoba može osjećati češću potrebu za mokrenjem ili osjećati pečenje prilikom mokrenja. Ako ove simptome prati povišena temperatura ili groznica, može biti prisutna infekcija. U tom slučaju, treba se odmah obratiti lekaru.

Kad jednom dobijete kamen, izgledi da ga ponovo dobijete u sledećih 5 godina su 40%, a u sledećih 25 godina 80%. Uzimanje malo tečnosti zadovoljiće minimalne potrebe vašeg organizma. Međutim, mala količina vode zahteva od bubrega da težim radom svedu izlučivanje vode na minimum. Rezultat takvog rada je koncentrisana, često nadražujuća mokraća, što je i prvi uslov za stvaranje kamenca. Ostali faktori rizika za nastanak kamenaca su: naslijene, poremećaji u metabolizmu, infekcije, lekovi i način ishrane.

Hrana je izuzetno značajna za nastanak bubrežnog kamenca. Kristali minerala rastvaraju se u mokraći koja prolazi kroz bubreg. Kad urin postane prezasićen, formiraju se kristali i skupljaju u grudvice, koje se dalje grupišu u tvrd kamen. Ono što jedete određuje sadržaj kristala i zasićenost vašeg urina kristalima. Rešenje je da koristite dijetu koja neće stvarati velike količine kalcijuma i oksalata u urinu.

Obolevanja od bubrežnog kamena  danas je deset puta veća nego 1900 godine. Ako imate ponovljeno stvaranje kamena u bubregu, morate promeniti način ishrane. Promena načina ishrane može da u više od pola slučajeva smanji ponovno stvaranje kamena. Osobe kod kojih se stvara kamen treba da obrate pažnju na pet faktora: belančevine, natrijum, oksalate, kalcijum i tečnosti.

Unošenje proteina životinjskog porijekla može da poveća u mokraći količinu materija od kojih nastaje kamen: kalcijum, oksalat i mokraćna kiselina. Nova studija sa Harvarda kaže da oni muškarci koji unose najviše proteina u ishrani povećavaju izglede za stvaranje kamena za jednu tećinu. Osobe koje se hrane biljnom hranom imaju znatno manje izglede za dobijanje kamena.

U Engleskoj vegetarijanci tri puta rjeđe obolijevaju od kamena, nego oni koji jedu meso. Ispitivanja na Univerzitetu u Osaki su pokazala da dijeta sa malo mesa i mnogo povrća dovodi do smanjenja za 40-60% ponovnog stvaranja kamena.

Smanjite unošenje natrijuma. Ova mera dovodi do smanje­nja kristalizacije kalcijuma u bubrezima. Preporučuje se osobama sa kamenom u bubregu da potpuno izbace so iz ishrane i izbjegavaju prerađene namirnice kao što su: slanina, suhomesnati proizvodi, masline, konzervirane supe, dimljena riba i kozervirana i smrznuta jela. Uzimanje namirnaca sa velikim sadržajem oksalata povećava količinu oksalata u urinu, a oni u kombinaciji sa kalcijumom mogu da stvore kamen.

Proteini takođe povećavaju količinu oksalata u urinu. Trebalo bi smanjiti konzumiranje namirnica sa mnogo oksalata kao što su: čokolada, spanać, raven i kikiriki. Nove studije pokazuju da kalcijum iz ishrane pomaže u smanjenju rizika od nastanka kamena, iako zvuči paradoksalno.

Tako namirnice kao što su susam, soja, badem i lešnik blagotvorno će delovati na vaš urinarni sistem. Hrana bogata vlaknima može da doprinese smanjenju kristalizacije kalcijuma i oksalata u urinu. U studiji Klinike za kamen u Halifaksu, 21 pacijent je svaki dan jeo 2 biskvita od integralnog pšeničnog brašna, povećavajući 3 puta količinu vlakana. Naglo je došlo do pada kristalizacije u urinu. Izuzetno povoljno delovanje imaju pirinčane mekinje, koje su kod 182 pacijenta za 5 godina smanjile, ponovno  javljanje kamena za 6 puta.

Kod osoba koje koriste mnogo voća i povrća bogatog kalijumom preti upola manji rizik od razvoja kamena u bubrezima. U dobre izvore kalijuma spadaju:  banane, sušene kajsije, krompiri, narandže i pasulj tetovac. Magnezijum iz zelenog lisnatog povrća takođe je izuzetan preventivni preparat. Da bi vaše telo ostalo zdravo, kroz vaše bubrege mora proći velika količina vode.

Smatra se da je adekvatno unošenje vode osnovni način spriječavanja infekcije i formiranja kamenja u bubregu. Uzimanje malih količina vode zahtijeva maksimalnu resorpciju vode iz digestivnog trakta. Stolica zbog toga postaje tvrda i zato često nastaje zatvor. Sa manje vode u disajnom traktu, sluz postaje gušća i teže se podiže. Znoj postaje mnogo koncentrovaniji, a miris tijela mnogo jači. Ispijanje većih količina vode može da spriječi navedene probleme i da smanji rizik od pojave kamena u bubregu za 30%. Razlog se nalazi u tome da  voda razblažuje koncentracije minerala, koji kristalisanjem grade kamen. Istraživanja pokazuju da ljudi koji izluče manje od 1 l mokraće dnevno imaju mnogo veće izglede za kamen u bubregu.

Sticanje navike da se pije 2 litra vode dnevno veliki je izazov. Poznato je da naš mehanizam za žeđ godinama postaje manje osjetljiv, pa se na njega ne možemo u potpunosti osloniti. Čuvanje telesne vode u velikoj meri zavisi od zdravlja bubrega. Za ovu fenomenalnu uslugu, srećom,  ne moramo plaćati. Deset čaša vode dnevno nije ulog koji se može uporediti sa cenom koštanja intervencije, koju u slučaju oboljenja bubrega mora da izvrši aparat pod nazivom "veštački bubreg".

Tumori uroepitela su najčešće neoplazme mokraćnih organa. Karcinom bubrežnog parenhima javlja se skoro u svim dobima. Ispitaćemo njegove uzroke. To mogu biti nasledni faktori, ali i spoljašnji faktori na koje  možemo uticati.

To su: pušenje, crna kafa, profesionalni faktori, upotreba fenacetina, veštački zasladjivači,  ishrana, hemoterapija, radioterapija i hronična infekcija. Utvrđeno je da se povećava učestalost obolelih od raka kod pušača. Kod pušača je dvostruki porast rizika za karcinom bubrega.

Nikotin se meša u metabolizam triptofana dovodeći do nastanka kancera. U žaru cigarete postiže se temperatura od 950 C, a u dimu ima  oko 600 različitih sastojaka, od kojih je 50 otrovnih ili kancerogenih.

Povišen rizik od tumora bubrega dokazan je pri visokom unosu pečene hrane, npr. jaja i mesa. Većina autora navodi povezanost ovih tumora s povećanim unosom masnoća.

Prehrana bogata vitaminima A i C, ali i uopšteno povrćem, smanjuje rizik od tumora uroepitela. Izgleda da je ishrana  bogata sojinim proteinima mnogo povoljnija za naše bubrege. Da bi bubrezi izlučili amonijak iz životinjskih proteina potrebno je da ulože ogromne napore. Na temelju ispitivanja pacijenata u Londonskoj bolnici utvrđeno je da brzina filtracije (mera kojom se označava rad bubrega) je veća  za 16%  nakon obroka od životinjskih proteina, nego nakon obroka od sojinih proteina. Olakšajte rad vaših bubrega  konzumiranjem veće količine  soje.
Bubrezi su glavni prečišćivači svih nečistoća iz našeg tela.

Da li ćemo im omogućiti ovu životodavnu funkciju, zavisi od nas. Da bismo im olakšali posao potrebno je izvršiti radikalne promene. Ova borba sa navikama je najteža borba. Ukoliko pobedite nezdrave navike, a uz to prilagodite se novim, kao što su uzimanje mnogo više tečnosti, organizam će vam vratiti uloženi trud.

Cistitis

Infekcije mokraćnih puteva spadaju u česte bakterijske infekcije, odmah iza respiratornih infekcija. Možemo ih naći kod osoba oba pola i u svim uzrastima. Žene u generativnoj dobi 10 puta češće obolevaju od muškaraca. Najveći broj urinarnih infekcija se javlja kod inače zdravih žena. Cistitis je najčešće bakterijska infekcija mokraćnog mehura. Cistitis počinje naglo, a uključuje dizuriju (bolno mokrenje), učestalo mokrenje malih količina mokraće (polakisuriju), urgenciju mokrenja (neodložnu potrebu za mokrenjem) i ponekad bolove iznad pubitačne kosti.

Cistitis nastaje kada se normalno sterilan donji dio urinarnog trakta (mokraćna cev ili uretra i mehur) inficira bakterijama, uz posledičnu upalu. Preko 90% slučajeva cistitisa uzrokovano je Escherichiom coli. Bakterije koje dospeju u mehur obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u mehuru, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Cistitis je česta bolest, od 100 osoba, njih 2 će oboleti. Najčešći je kod polno aktivnih žena u dobi od 20 do 50 godina, ali se može pojaviti i kod polno neaktivnih ili djevojčica. Žene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje kraće uretre (bakterije ne moraju daleko putovati do mehura) i zbog relativno kratkog razmaka između otvora uretre i anusa. Cistitis je redak kod muškaraca sa anatomski normalnim urinarnim traktom. Kod starijih osoba rizik od razvoja cistitisa je velik, sa učestalošću od čak 33 od 100 osoba.

Početak bolesti je obično nagao.
  Cistitis u pravilu izaziva sljedeće simptome:

• učestalo mokrenje (polakisurija)

• pečenje i osjećaj pritiska pri mokrenju

• bolno mokrenje (disurija)

• neodgodivu potrebu za mokrenjem (urgentnost)

• potrebu za mokrenjem noću (nikturija)

• promenjenu boju mokraće (zamućenu mokraću)

• ponekad krv u mokraći (hematuriju)

• neugodan ili jak miris mokraće

•  bol nisko u leđima    

Pijelonefritis

Infekcija gornjeg dela urinarnog trakta koja se razvija u bubregu zove se pijelonefritis. Čak polovina žena s cistitisom može istovremeno imati i infekcije gornjeg dijela urinarnog trakta (bubrega i uretri). Što uzrokuje infekciju urinarnog trakta? U 90% slučajeva infekcija urinarnog trakta uzročnik je bakterija Escherichia coli. Staphylococcus saprophyticus je drugi najčešći uzročnik kod žena (5-10%). Ostale vrste su Klebsiella, Proteus mirabilis, Ureaplasma urealyticum i Enterococci. Promene u količini ili vrsti kiseline koja se nalazi u genitalnom i urinarnom traktu, glavni su faktori koji doprinose smanjenju otpornosti na infekciju. Kod zdravih žena u plodnoj životnoj dobi, vagina je kolonizovana laktobacili, mikroorganizmima koji održavaju visoku kiselost okoline (nizak pH), što je za ostale bakterije nepovoljno. Osim toga, laktobacili proizvode vodikov peroksid koji pospješuje eliminaciju bakterija i smanjuje sposobnost prianjanja Escherichia coli na stanice vagine. Kada se broj laktobacila smanji, na primer, nakon menopauze, povisuje se pH, a time i opasnost od infekcije. Rizik se povećava ako zdravstveno stanje smanjuje imunu reakciju, ili kada se radi strukturalnih deformacija urin zadržava ili vraća u gornji deo urinarnog trakta. Međutim, do infekcije ne dolazi svaki put kada bakterije dospeju u mehur. Kod normalnog uriniranja mnoge se bakterije iz njega isperu. Osim toga, imuni sastav i antibakterijske tvari iz sluznice mehura eliminišu mnoge uzročnike infekcije. Pijelonefritis se može dalje klasifikovati prema obimu i težini oštećenja bubrega. Uzroci mogu biti različiti.

Spomenimo najčešće uzroke:

• grip

• angina

• upala pluća

• različite infekcije

• različita trovanja

• povišen krvni pritisak

Šta je renalna osteodistrofija?

Medicinski pojam “bubrežni” opisuje stvari vezane za bubrege. Renalna osteodistrofija je bolest kostiju koja nastaje kada bubrezi nemogu da održavaju odredjene količine kalcijuma i fosfora u krvi. To je čest problem kod ljudi sa bubrežnim slabostima i utiče na 90 posto pacijenata na dijalizi.

Renalna osteodistrofija je najteža kod dece jer njihove kosti još uvijek rastu. Stanje usporava rast kostiju i uzrokuje deformacije. Jedan od takvih deformacija se događa kada se noge savijaju prema unutra jedna prema drugoj ili prema spolja daleko jedna od druge. Još jedna važna posledica je nizak rast. Simptomi se mogu videti u rastu dece sa bubrežnom slabosti čak i prije nego što počnu dijalizu.

Kosti se menjaju a renalna osteodistrofija može početi mnogo godina pre nego što se simptomi pojave, iz tog razloga to se zove Tiha bolest. Simptomi renalne osteodistrofije obično se javljaju kod odraslih koji su bili na dijalizi nekoliko godina. Stariji bolesnici i žene koji su prošli kroz menopauzu su u većem riziku za ovu bolest, jer oni već osetljivi na osteoporoze, druge bolesti kostiju, čak i bez bolesti bubrega. Ako se adekvatno ne leči kosti postaju tanke i slabe i osobe sa renalnom osteodistrofijom mogu početi osećati bol u zglobovima i kostima.  Tu je i povećan rizik od lomova kostiju.

Poremećaj mokrenja kod dece

Poremećaj mokrenja

Poremećaj mokrenja spada u jedan od najmasovnijih problema kod dece. Javlja se kod dece uzrasta od četiri godine. Tada se smatra da je dete dovoljno veliko da nauči da mokri u nošu i prestane da koristi pelene. Jako često se i kod dece starije od 4 godine javljaju „nezgode“ u toku noći. Kada se problem nastavi do detetove šeste ili sedme godine smatra se da ima poremećaj mokrenja i treba se obratiti pedijatru jer može biti znak većeg problema.

Često dolazi do poremećaja mokrenja ako dete ima urinarnu infekciju, što će pedijatar prvo proveriti.

Šta uzrokuje poremećaj mokrenja?

Kako deca rastu obično uspevaju da kontrolišu mokrenje kako u toku dana tako i noću. Međutim mnogo dece nastavlja sa mokrenjem u krevet do svoje šeste, sedme pa i do petneste godine. Ovo može imati jedan ili više navedenih razloga:

·         Neka deca suviše čvrsto spavaju i nemogu da se probude kada im je bešika puna

·         Neka deca proizvode više urina u toku sna nego druga

·         Neka deca imaju manje razvijenu (manji kapacitet)bešiku nego druga

·         Deca koja duže vreme ne koriste pelene i naglo se pojavi mokrenje u snu često su prošla neku stresnu situaciju

Mokrenje u krevet jako često ne potiče od lenjosti deteta da nauči da koristi nošu ili psihološki problem tako da kazna u tim slučajevima nije preporučljiva i nema nikakav efekat. Primena kazne kod dece sa ovim problemom mogu da izazovu psihološki problem.

Kada će moje dete prestati da mokri u krevet?

Većina dece preraste ovaj problem ali je teško reći kada će prestati samo od sebe. Svako dete je drugačije. Sa 10 godina svako 20-o dete mokri u krevet dok je sa 15 godina svako 100-todete ima taj problem.. Mnoga deca su jako uznemirena ovim problemom i shvataju to kao lični neuspeh. Može da dodje do povlačenja, odbijanja da prespavaju kod druga ili drugarice i straha da se njihov problem neotkrije.

Da li postoji terapija za poremećaj mokrenja?

Da. Postoje specijalizovani pedijatri koji se bave rešavanjem ovih problema. Ono što vi možete da uradite za vaše dete u trenutku kada s problem pojavi je sledeće:

Ograničite detetu unos tečnosti pre spavanja, pogotovo sokove sa kofeinom (kole i gazirana pića)

Neki roditelji bude decu u toku noći jednom ili dva puta. Ovo može pomoći da krevet ostane suv ali retko doprinosi rešenju problema.

Vežbe bešike takodje nemaju puno efekta pogotovo ako dete ima problem sa zadržavanjem urina i u toku dana.

Alarmi. Ovo može da bude delotvoran način da pomogne detetu da oseti kada mu je bešika puna i upozori na početak  mokrenja. Alarm je osetljiv na vlagu i ispušta jak signal ili vibraciju tako da probudi vaše dete kada treba da mokri. Kod neke dece se dešava da ne čuju alarm što znači da imaju čvrst san i da je to razlog mokrenja u krevet. U koliko alarm deluje to je jedina dugoročna metoda koja postaje uspešna već nakon nekoliko nedelja.

Mokrenje u krevet može biti i nasledna pojava. Kod oba roditelja kod kojih je uočen taj problem od desetoro dece sedmoro imaju isti problem. Kada je to slučaj sa jednim roditeljem onda od desetoro dece problem se javlja kod četvoro.

Medikamenti

Postoji niz medikamenata koji se koriste u ovim slučajevima. Kao i svi medikamenti tako i ovi mogu imati nuspojave tako da je najbolje da se posavetujete sa detetovim pedijatrom šta je najbolje za njega. Lekar može preporučiti i kombinaciju lekova i neke od ovih metoda ali ni to nije garancija uspešnosti.

Retko se dešava da je deci sa ovim problemom neophodno dalje testiranje. Testiranje je neophodno u sledećim slučajevima:

• Kada se mokrenje uporno nastavlja i danju
• Urinarne infekcije
• Problemi sa crevima
• Problemi prilikom mokrenja

Neki od testova podrazumevaju ultrazvuk bešike i bubrega i rengen.

Kako noćno mokrenje u krevet ne bi ostavilo dugoročne posledice savetujemo roditeljima da:

• Objasnite detetu šta je noćno mokrenje
• Objasnite detetu da noćno mokrenje nije ničija krivica (ni njegova ni  vaša) i da će vremenom prestati.
• Imajte otvorenu diskusiju o tome sa detetom i bližnjima

Kod dece sa mentalnim zastojem u razvoju je normalno da im treba više vremena da nauče da koriste nošu, kao i to da se kod njih češće dešava da ne mogu da kontrolišu mokrenje danju nego noću.

Neznači  da deca koja imaju poremećaj mokrenja imaju i problem sa bubrezima. Pedijatar  će razmotriti tu mogućnost ako se nastavi dnevno mokrenje i urinarne infekcije kao i problem bešike.

Moje dete nije imalo problem sa mokrenjem dok mu se nisu rodili brat ili sestra

Deca koja su naučila da koriste nošu i ostaju suva duži vremenski period mogu dobiti problem izazvan stresom kakav hoće da pričini dolazak prinove u porodicu, polazak u školu ili bilo kakva kriza u porodici.

Jako je važno za porodicu da shvati da to nije detetova krivica.

Najbolja terapija detetu je da ima poverenje i podršku od strane okoline.

Da li moje dete treba da nastavi da nosi pelene u toku terapije?

Preporučljivo je koristiti pelene u toku terapije jer smanjuju neprijatnosti i roditeljima i deci od mokrenja direktno u krevet. Neki psiholozi tvrde da ovaj način prolongira rešenje problema, to još nije dokazano.

Kako objasniti detetu mokrenje u krevet i to što mu se dešava?

Objasnite detetu da njegovi bubrezi prave urin koji se spušta cevčicama u bešiku. Bešika je kao balon koji zadržava urin u sebi. Na izlazu postoji mišić koji zadržava urin u njoj. Kada je bešika puna taj mišić šalje signal mozgu da je bešika puna u on opušta mišić puštajući urin napolje.

Objasnite detetu da bi sve funkcionisalo kako treba sve mora da radi perfektno:

• Bubrezi moraju da naprave određenu količinu urina
• Bešika mora da zadržava i javi mozgu kada je puna
• Tada mozak mora ili da zadrži mišić do jutra da ne pusti urin ili da ga probudi kako bi koristio tolet