Najčešća pitanja

Neka od pitanja i odgovora koja se ne setite da postavite lekaru

Na koji način se može sprečiti  urinarna infekcija?

Može se smanjiti mogućnost urinarne infekcije ako unosite dosta tečnosti (veći protok urina kroz bešiku i manja mogućnost zadržavanja bakterija), ne trpite već često praznite bešiku a obavezno pred spavanje. Kada primetite neke simtome proverite urin i urinokulturu a u koliko je ustanovljena urinarna infekcija nastavite sa većom količinom tečnosti kako bi se bakterije lakše izbacile i obavezno uzimajte terapiju na vreme prepisanu od strane lekara.

Ko je u faktoru rizika od HBI?

Najveći faktori rizika su kod osoba koje imaju dijabetes, visok krvni pritisak, kardiovaskularna oboljenja, osobe koje imaju u porodici istoriju bubrežnih bolesti kao i osobe preko 60 godina. Na drugom mestu spadaju autoimune bolesti, infekcije urinarnog trakta,  sistemske infekcije, gubitak bubrega, oštećenje, povreda ili infekcija.

Da li se HBI (Hronična bubrežna insuficijencija) može sprečiti?

Vodite računa o celokupnom zdravlju to će pomoći da i vaši bubrezi budu zdravi. Mudra praksa je i redovno vežbanje, dijeta sa malim procentom soli, kontrola težine, praćenje pritiska, holesterola i šećera, pite umereno, ne pušite, jednom godišnje kontrolišite biohemiju i urin.

Koji su rani simptomi HBI?

Mnogo ljudi nemaju nikakve simptome dok bolest bubrega ne uđe već u poodmaklu fazu (tiha bolest) „U koliko čekate da se neki od simptoma pojave već ste čekali predugo“. Prvi simptomi se pojavljuju u vidu oteklih članaka, teškoće u koncentrisanju, smanjenje apetita, krv u urinu ili penušav urin.

Seksualni život kod HBI

Seksualnost kod Hronične bubrežne insuficijencije

Mnogo ljudi povezuje seksualnost samo sa odnosom. Seksualnost uključuje mnogo faktora, kao što su: kakvo ljudi imaju mišljenje o sebi, kako komuniciraju sa drugima i koliko su voljni da osnuju vezu. Pored toga seksualnost uključuje i širok spektar zadovoljstva i seksualnih aktivnosti koje mogu i ne moraju biti povezane sa seksualnim odnosom kao što su dodir grljenje i ljubljenje. Biti seksualan je zdravo i većini hroničnih bolesnika pruža osećaj kao da je sve u redu „normalno“.

Kako HBI može uticati na seksualni život?

Bolest bubrega može izazvati fizičke i emocionalne promene koje mogu uticati na Vaš seksualan život. Hemiske promene koje se javljaju u vašem telu mogu uticati na hormone, cirkulaciju, funkciju nerava i nivo energije. Ove promene obično smanjuju seksualno interesovanje i sposobnost. Fizičke promene mogu prouzrokovati kod ljudi sa HBI da se osećaju manje seksualno privlačnim. Mnogi lekovi za pritisak mogu delovati na seksualnu funkciju.

Korišćenje steroida može doprineti dobijanju na kilaži, aknama, neželjenim maljama ili gubitkom kose. Ožiljci od hiruških zahvata mogu doprineti osećanju neprivlačnosti.

Da li su seksualni odnosi bezbedni za bubrežne bolesnike?

Pacijenti i njihovi partneri često brinu da seksualni odnos može ugroziti mesto pristupa za dijalizu ili transplantirani bubreg. Te brige su neosnovane i pacijenti koji su bubrežni bolesnici nemaju nikakav rizik od seksualnih odnosa. Treba voditi računa samo da se mesto pristupa direktno ne pritiska i da je ožiljak od transplantacije zarastao.

Neki parovi ne smatraju da je seksualan odnos važan kao što je nekada bio. Aktivnosti kao što su maženje, grljenje i ljubljenje im pruža bliskost koja ima je potrebna.

Hoće li HBI uticati na seksualni razvoj mog deteta?

Zavisi od toga u kom dobu razvoja se javi HBI, ta deca su inače manja od dece svog uzrasta, samim tim se i seksualno sporije razvijajau. Deca koja su na dijalizi sporije rastu i razvijaju se od dece koja su transplantirana. Kod tinejdžera se može javiti sporije seksualno sazrevanje čak i prestanak sazrevanja. Devojčice, na primer, mogu imati izostanak menstruacije. Terapija i otkazivanje bubrega može doprineti da se tinejdžeri osećaju znatno drugačije od svojih vršnjaka. Roditelji bi trebalo da otvoreno razgovaraju o tome i sa lekarima i sa decom, pri tome moraju se izboriti sa nagonom da zaštite dete od odrastanja. Samozadovoljstvo, nezavisnost i seksualni identitet su jako važni kod tinejdžera.

Da li transplantirani bubreg druge osobe različitog pola može uticati seksualno na mene?

Ne. Pol donatora organa ne utiče na seksualnu sposobnost primaoca kao i na opredelenje (heteroseksualac, homoseksualac, biseksualac)

Da li transplantirani pacijenti imaju manje seksualnih problema od pacijenata na dijalizi?

Transplantirani pacijenti imaju manje seksualnih problema od pacijenata na dijalizi jer su kod njih fizički problemi ređi kao što je na primer anemija. Sama transplantacija ih ne čini manje podležnima seksualnim problemima. Nivo interesovanja i sposobnosti za seksom variraju u zavisnosti od kvaliteta veze, uzrasta, nivoa stresa (napetosti) i fizičkih uslova.

Hoće li se seksualni problemi pogorašavati ako period dijalize dugo traje?

Ovo zavisi od osobe. Gubitak bubrežne funkcije kao i svaka druga hronična bolest znači da je telo u celokupno lošijem stanju. Kako se telo vremenom prilagođava na terapiju pacijent bi trebalo da se osaća bolje kako fizički tako i emocionalno i samim tim zainteresovanost za seks se može vratiti u predhodnu fazu. Fleksibilnost i pozitivan stav Vam može omogućiti da imate manje seksualnih problema.

Da li se može znati da li su seksualni problemi prouzrokovani fizičkim ili emotivnim stanjem?

Da. Ovo zahteva kompletan medicinski, psihološki i seksualni istorijat pacijenta i njegovog partnera. Prvo se pregleda terapija da li ima negativne efekte na seksualnost pacijenta i ako ima pokuša se sa zamenom u koliko je moguće. Testovi krvi na hormone i nivo šećera bi trebali da isključe dijabetes. Kod muškaraca se proverava da li su nervi i zalihe krvi u penisu dobri i da li se može imati normalna erekcija. Ako se ne nađe ni jedan fizički problem uzima se u obzir emocionalni.

Šta se može preduzeti ako je problem fizičke prirode?
Muškarci koji ne mogu imati erekciju imaju nekoliko opcija. Operacijom se može poboljšati protok krvi u penis a u koliko pacijent nije za tako drastičnu metodu prepisuju se hormoni. Lekovi koji se uzimaju oralno i u vidu inekcija mogu izazvati erekciju. Neke sprave putem vakuma pružaju erekciju koja je dovoljna za odnos ali je kod njih potrebno vreme i jačina ruku. Doktori čija je specijalnost impotencija mogu pružiti informacije o prednostima i manama  kao i propratnim efektima izabranog rešenja.

Kod žena se najčešće javlja suvoća vagine što izaziva bol prilikom seksualnog odnosa.  Lubrikanti na bazi vode mogu pomoći prilikom odnosa (nemojte koristiti drugi zbog rizika od infekcije). Neke žene ne prolaze kroz klimaks i potrebno ima je više vremena da se uzbude za odnos zbog manjka energije, hormonskih promena ili lekova za visok krvni pritisak.  Kod njih je ponekad potrebna promena u lekovima za pritisak i hormonska terapija.

Šta se može preduzeti ako je promena psihološka?
Osećaj zabrinutosti, straha i depresije je normalan kada ste suočeni sa tako ozbiljnim problemom kao što je gubitak bubrežne funkcije. Ovakvo emocionalno stanje može dovesti do gubitka energije i volje za mnogim aktivnostima uključujući seks. Kada se problem sa seksualnim odnosom ponovi nekoliko puta javlja se strah i odbijanje. Opuštajuće vežbe mogu pomoći da se ovi strahovi kontrolišu. Čak i kada je problem psihički neki od rešenja za fizičke probleme mogu pomoći.

Šta bubrežni bolesnici mogu uraditi da pomognu sami sebi?

Bubrežni bolesnici mogu preuzeti aktivnu ulogu u svom lečenju prateći prepisane dijete i ograničenja u unosu tečnosti kao i pridržavanje terapije ( nagovestite lekaru sve smetnje vezane za terapiju). Pitajte svog lekara za vežbe koje mogu pomoći da se razvija vaša muskulatura, izdržljivost i snaga. Vaš nitricionista može prepisti određenu ishranu vezano za dobijanje ili gubitak kilaže ako je potrebno. Vodite zdrav život bez cigareta i alkohola.

Impotencija

Impotencija je stanje kod koga muškarci nisu u mogućnosti da imaju seksualne odnose jer njihov penis ne može da ima erekciju .

Šta izaziva impotenciju?

Impotenciju izazivaju bolesti kao što su dijabetes ili bolest bubrega, koji utiču na nivo hormona, cirkulaciju i sveukupnu snagu i nivo energije. Problemi koji mogu uticati na funkciju nerava kao što su multiplu skleroza ili povreda kičmene moždine takođe mogu uticati na impotenciju.

Lekovi, posebno neki za visok krvni pritisak, mogu uticati na pojavu ili zadržavanje erekcije. Drugi mogući uzroci su nepravilno korišćenje lekova, alkoholizam, emotivne probleme (depresija, uznemirenost,stres, strah od toga da nećete moći da se seksualno izrazite )

Impotencija može biti i kombinacija fizičkih i psiholoških problema.

Kako se diajagnostikuje impotencija?

Kako bi se dijagnostikovala impotencija neophodno je da se obratite urologu koji će pregledati vašu istoriju bolesti, uraditi fizički pregled, proceniti Vaše psihičko stanje i porazgovarati sa Vašim partnerom. Ostali nalazi koji se mogu uraditi su:

Provera muških seksualnih hormona (testosterona) u krvi

Procena nerava i dotoka krvi u Vaš penis

Procena erekcije u toku noći

Kako se leči impotencija?

Lečenje impotencije zavisi od uzroka. Vaš lekar će Vam pomoći pri izboru mogućnosti, ako je problem emotivne prirode savetovanje bi trebalo da bude od velike koristi. Kada je problem lek koji koristite lekar Vam može naći adekvatnu zamenu.

Lekovi: ponekad lekar može ubrizgati lek direktno u vaš penis koji  može izazvati veliku količinu krvi u tkivu penisa što rezultira erekcijom u trajanju od sat do dva. Kod nekih pacijenata dešavalo se da ovakav tretman pruži trajno rešenje.

Impotenciju može izazvati i hormonski poremećaj. Lekovi koji sadrže hormon  testosteron se nekada koriste da isprave ovaj problem. Ovi hormoni imaju nekih propratnih dejstava o kojima bi trebalo da popričate sa lekarom.

Kako da znam koji je tretman dobar za mene?

Trebate razgovarati sa Vašim lekarom o mogućnostima a mogu Vam biti od koristi i razgovori sa drugim pacijentima koji su imali sličan problem. Teško je raazgovarati sa bilo kim na ovu temu i trebate naći lekara sa kojim će Vam biti lagodno da razgovarate.

Kako dolazi do odbacivanja bubrega?

Odbacivanje bubrega se dešava kad skoči imunitet u organizmu i telo počinje da odabacuje bubrega prepoznajući ga kao strano telo. Znaci odbacivanja najčešće su temperatura, slabo mokrenje, naglo povećanje težine, povećanje pritiska, osetljivost u predelu bubrega, sveopšte lošije stanje. Najčešće se sumnja na odbacivanje kada se desi veliki skok kreatinina. Kada se sumnja na odbacivanje često je neophodno uraditi biopsiju transplantiranog bubrega. Kada se utvrdi kriza odbacivanja neophodno je početi sa agresivnijom terapijom imunosupresiva i steroida što često i kasnije podrazumeva veće doze.

Šta je to biopsija i kako se izvodi?

Sam postupak biopsije će Vam objasniti medicinsko osoblje pre intervencije. Biopsija se radi u opštoj anesteziji, kada je dete uspavano iglom se vadi uzorak tkiva bubrega. Uzorak služi da bi se ustanovile promene i reagovalo sa adekvatnom terapijom.

Koliko traje transplantirani bubreg?

Ovakvu prognozu je nemoguće dati, transplantirani bubreg nekada traje i do 35 godina a kako medicina napreduje vremenom se očekuje da će trajati i duže. Neko nema tu sreću pa transplantirani organ potraje nekoliko godina a u nekim slučajevima samo par meseci.

Da li je neophodan poseban režim ishrane nakon transplantacije?

Nakon transplantacije zbog povećane doze nekih lekova deca imaju neverovatan apetit. Međutim unos hrane bi trebalo ograničiti zbog prevelikog dobijanja težine. Šećer i so se ne preporučuje nakon transplantacije posebno prvih 6 meseci zbog sklonosti ka visokom pritisku i povećanom šećeru u krvi usled uzimanja steroida. Takodje je neophodno i jesti termički obrađenu hranu kao i prokuvavati vodu za piće jer zbog visoke doze imunosupresiva organizam postaje podložan svim infekcijama i bakterijama.

Fizičke promene nakon transplantacije?

Prva vidljiva fizička promena nakon transplantacije je dobitak u težini. Zbog konstantnog osećaja gladi deca u periodu nakon transplantacije unose i više hrane nego što je poželjno. Kod neke dece se javljaju akne, nadutost u predelu obraza, izražena maljavost... neki od ovih promena su privremene a neke će ostati trajne samo u manjem intenzitetu.

Šta kada lek prepiše lekar koji nije iz  transplantacionog tima?

Pedijatra koji vodi vaše dete treba upozanti sa transplantacijom i za sve lekove koje prepiše morate obavestiti nefrologa koji ga vodi da Vam potvrdi uzimanje terapije zbog nekih lekova koji mogu omesti dejstvo imunosupresiva.

Šta u slučaju dijareje i povraćanja?

U oba slučaja treba obavestiti transplantacioni tim. U koliko dete povrati u roku od pola sata ili sat od uzimanja leka velika je šansa da nije resorbovana cela doza leka. Isto važi i za dijareju, čestim stolicama ubrzano se izbacuje lek iz organizma što znači da dete neće biti dovoljno pokriveno imunosupresivnom terapijom.

Da li će moje dete moći da ima svoju decu?

Kada vaše dete izraste neophodno je posavetovati se sa transplantacionim timom za načine kontracepcije, a ako je bubreg u redu i ako se Vaše dete dobro oseća uz regulaciju terapije i saradnju sa nefrolozima i ginekolozima Vaše dete može imati svoju decu.

Kakve su preporuke za negu kože?

Deca i odrasli pod imunosupresivnom terapijom treba da se čuvaju od izloženosti suncu jer su skloni raku kože. Radi prevencije mažite dete kremama sa visokim zaštitnim faktorom a izbegavajte i direktnu izloženost suncu. Ako primetite bilo kakve promene na koži deteta (mladeže ili promene na njima) odmah kontaktirajte transplantacioni tim.